Covek vec satima nervoznim hodom po stoti put prelazi istih 2 metra iscekujuci najgore. Crne misli mu se roje u glavi kako svaki minut odmice: "Sve je gotovo.Nije prezivela.Previse je ovo za nju.Nije,nije....Prosla je vecnost,rekli bi mi da je dobro...Gotova je." Nada nije postojala u njegovom malom umu. Cinilo mu se kako cuje njene vriske....Minuti su odmicali a nikog nije bilo da mu ista kaze.Neznanje je bilo najgore. "Uh"-napaceno ispusti zvuk i nastavi da koraca gore-dole. Neocekivana buka ga izvede iz kolotecine. Devojka dotrca do njega. Glasom punim straha uspe da izusti:"Je li prezivela?"